Veliki planovi i nade, naizmenično sa strahovima i čestim razočaranjima. Ovo takođe može biti put do priželjkivane bebe. Pre nego što budući roditelji imaju srećan kraj, očekuje ih test strpljenja i odlučnosti. To nije bio slučaj sa Patricijom i Ghislainom, koji su kliniku posetili prvi put kliniku Unica 2016. godine. Danas su, zahvaljujući prvoklasnoj vantelesnoj oplodnji i donorskom programu Unica, roditelji troje prelepe dece. Kako se sećaju svoje borbe protiv neplodnosti i kakvo je njihovo iskustvo sa vantelesnim oplodnjama u inostranstvu?
Koliko dugo pokušavate da dobijete bebu?
"Prvi put su nam trebale 2 godine. Tada sam studirala za profesionalnog asistenta za decu i školske 2013-2014 sam diplomirao. Suprug i ja već dugo planiramo bebu. Tada mi je ginekolog preporučio lekara u centru za potpomognutu reprodukciju. Tokom posete rečeno mi je da se zbog starosti (43 godine) mogu odmah oprostiti od deteta. Rekao mi je da je prekasno i da me nijedan centar neće lečiti u takvoj dobi. Bio je to za nas ogroman šok. Dve godine kasnije, 2016. godine, zahvaljujući klinici UNICA rođeno je naše prvo dete. I posle još četiri godine, opet zahvaljujući ovoj klinici, rodili su nam se blizanci, devojčica i dečak."
Da li ste probali lečenje na drugim klinikama? / Zašto ste izabrali Unicu?
"2015. godine otišli smo na vikend u Ukrajinu da vidimo kako je to na klinici koja nam je ponudila vantelesnu oplodnju doniranim jajnim ćelijama. Odmah po našem dolasku obavili su pregled i odmah je započelo lečenje. Po povratku u Francusku, suprug i ja imali smo čudan osećaj. Sve je išlo prebrzo, vršen je pritisak da se vratimo kod njih. Zato smo odlučili da zaustavimo lečenje, jer nam je tokom nekoliko telefonskih poziva rečeno nekoliko stvari koje nisu bile potpuno koherentne. Tako smo suprug i ja počeli da tražimo drugu kliniku. Proveli smo nekoliko noći u potrazi za klinikama za reproduktivnu medicinu, čitali smo razne forume za raspravu, sve dok jednog dana moj suprug nije naišao na 2 klinike u Češkoj. Jedna od klinika bila je Unica u Brnu, jer 2016. praška klinika još nije postojala. Bila je za nas zadužena vrlo ljubazna koordinatorka koja nas je saslušala, isplanirala konsultacije i obavestila nas o svim testovima koje je trebalo obaviti."
Kako ste se osećali kada ste prvi put posetili našu kliniku?
"Posle svih pregleda odlučili smo da dođemo u Prag i uverili se u profesionalnost ove klinike. Medicinsko osoblje nas je saslušalo i odgovorilo na sva naša pitanja. Suprug mi je tada rekao: "Dušo, ovde ćemo dobiti bebu."
Kako vam je bilo da se podvrgnete lečenju u drugoj zemlji?
"Čak i ako se lečenje odvija u stranoj zemlji, sve je vrlo jednostavno. Klinika će vam poslati mejl sa lekovima koje treba uzimati. Sve što treba da uradite je da odete kod svog ginekologa koji će vam propisati recept koji ćete u apoteci. Nema velike razlike u sastavu pojedinih lekova. Lekovi u Francuskoj su isti kao u Češkoj, tako da bez brige."
Kako je tekao izbor same donorke, šta je bilo presudno za vas?
"Što se tiče donorke, odabir je bio vrlo jednostavan, jer klinika u bazi ima samo mlade donorke."
Koje se emocije sećate kada ste prvi put čuli da ste srce?
"Aaaaa, ogromna emocija! Plakao sam od sreće! San se ostvario."
Šta biste savetovali parovima koji oklevaju da se podvrgnu veštačkoj oplodnji / oplodnji doniranim jajnim ćelijama?
"U to treba uložiti sve i verovati stručnjacima. Naša priča govori sama za sebe!"
